Trgovina, turizam, migracije i sve poroznije granice između nacija sve više uvećavaju potrebu za time da razni zvanični dokumenti svuda budu razumljivi. Upravo tu na scenu stupaju sudski prevodioci.

Sudskim prevodiocima nazivaju se osobe koje je Ministarstvo pravde ovlastilo da prevode zvanične dokumente, tj. originale ili overene kopije, a prevod koji tako nastane ima pečat sudskog prevodioca i punovažan je dokument, ekvivalentan originalu.

Takvi dokumenti jesu razne potvrde, izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih ili umrlih, uverenja o državljanstvu, svedočanstva i diplome (zarad nostrifikacije), boravišne i radne dozvole, tehnička dokumentacija i sertifikati (za dobijanje atesta), pravni dokumenti kao što su ugovori, tužbe, zapisnici ili odluke, poslovni dokumenti poput finansijskih izveštaja, tenderske dokumentacije itd. Spektar korisnika usluga sudskih prevodilaca veoma je širok – od pojedinaca, preko porodičnih i multinacionalnih kompanija, do državnih ustanova i organa.

Konkurse za dodeljivanje sertifikata sudskog prevodioca na zahtev višeg suda objavljuje Ministarstvo pravde. Kandidat mora ispunjavati određene uslove kako bi eventualno dobio to zvanje:

• potrebno je da ima odgovarajuće visoko obrazovanje za određeni strani jezik ili da poseduje adekvatno znanje jezika sa koga i na koji prevodi (u slučaju da kandidat nema diplomu visokog obrazovanja za dati jezik, vrši se provera znanja, a troškove provere snosi kandidat)
• potrebno je da poznaje pravnu terminologiju datih jezika i
• mora imati najmanje pet godina iskustva u poslovima prevođenja.

Kandidat dostavlja dokumentaciju kojom dokazuje da ispunjava postavljene uslove, na osnovu koje ministar pravde odlučuje o dodeljivanju sertifikata.